PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Oku­pa­tor­ske sna­ge u sa­dej­stvu sa čet­nič­kim i usta­škim voj­nim for­ma­ci­ja­ma dej­stvo­va­le su kon­cen­trič­no sa prav­ca Nik­ši­ća, Gac­ka, Fo­če, Plje­va­lja i Ko­la­ši­na na pro­stor Dur­mi­tor­skog sre­za, sa­mim tim i na Pi­vu, ta­ko da je Pi­va u jed­nom pe­ri­o­du bi­la je­di­na te­ri­to­ri­ja na pro­sto­ru Cr­ne Go­re na ko­joj su se gru­pi­sa­le sna­ge NOV-a na če­lu sa Vr­hov­nim šta­bom smje­šte­nim u ku­ći si­no­va bri­ga­di­ra Jo­ka Adži­ća u Plu­ži­na­ma. Tu je bo­ra­vio od 25. ma­ja do 9. ju­na 1942. go­di­ne. Glav­ni štab za Cr­nu Go­ru i Bo­ku na­la­zio se u mje­stu Za­bor­je, u ku­ći To­do­ra Bla­go­je­vi­ća, kao i sve par­ti­zan­ske bol­ni­ce i ra­nje­ni­ci raz­mje­šte­ni po se­li­ma u Pi­vi. Pru­žan je sna­žan ot­por ne­pri­ja­te­lju, ali su i po­red to­ga ita­li­jan­sko-čet­nič­ke sna­ge za­u­ze­le Go­ranj­sko, 10. ju­na, kao sta­ri ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar Pi­ve, a do 12. ju­na i osta­la piv­ska mje­sta, Pi­va je za­po­sjed­nu­ta broj­nim ita­li­jan­skim i čet­nič­kim for­ma­ci­ja­ma. U Pi­vi je us­po­sta­vlje­na oku­pa­tor­ska vlast, ko­ja je po­vje­re­na čet­nič­kom po­kre­tu i tra­ja­la je od po­lo­vi­ne ju­na 1942. go­di­ne do apri­la 1943. go­di­ne. U tom pe­ri­o­du hap­še­ni su ne­is­to­mi­šlje­ni­ci, od­vo­đe­ni su na pri­si­lan rad, dr Obren Bla­go­je­vić pre­dao se Ita­li­ja­ni­ma. Na Ža­blja­ku su stri­je­lja­ni La­le Ba­krač i Vo­jin Ton­čić, a u Ko­la­ši­nu Obren Ta­dić i Rat­ko Lje­še­vić, dok su Mi­lo­rad Jo­vo­vić i Mi­lo­rad Ta­so­vac uspje­li da po­bjeg­nu. Sve po­ro­di­ce na­klo­nje­ne NOV-u zlo­sta­vlja­ne su, ku­će pre­tre­sa­ne, a za­pa­li­li su i ku­ću u Žu­pi To­do­ra Bla­go­je­vi­ća, oca dr Obre­na Bla­go­je­vi­ća, a na Piv­skoj pla­ni­ni i Mi­lu­na Cic­mi­la. Od Pi­vlja­na for­mi­ra­na su i dva čet­nič­ka ba­ta­ljo­na i to u Cr­kvi­ca­ma sa ko­man­dant­nom Du­ša­nom Ni­ko­vi­ćem i na Tr­si sa ko­man­dan­tom An­tom Jo­ka­no­vi­ćem, a u Žu­pi piv­skoj čet­nič­ki ba­ta­ljon pod ko­man­dom Mi­tra Pe­jo­vi­ća. U ve­ćem bro­ju piv­skih se­la for­mi­ra­ne su žan­dar­me­rij­ske sta­ni­ce. Sve ove for­ma­ci­je sa hra­nom i dru­gim sred­stvi­ma snab­di­je­va­li su Ita­li­ja­ni. Nji­ho­va je ulo­ga bi­la, što se ti­če sa­me Pi­ve, bor­ba pro­tiv piv­ske ko­mu­ni­stič­ke ile­ga­le i nji­ho­vih ja­ta­ka.
Od­la­skom je­di­ni­ca NOV-a iz Pi­ve, na te­re­nu u po­za­di­ni ne­pri­ja­te­lja ostao je je­dan broj is­tak­nu­tih Pi­vlja­na i or­ga­ni­za­to­ra ustan­ka u Pi­vi. Ima­li su za­da­tak da in­for­mi­šu na­rod u Pi­vi o sta­nju na pro­sto­ru biv­še Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Pri­pad­ni­ci ile­ga­le su sa­dej­stvo­va­li sna­ga­ma ko­je su pri­sti­za­le iz Bo­sne, ta­ko je 3. apri­la 1943. go­di­ne ile­gal­na gru­pa pod ko­man­dom Mi­lu­na Ga­go­vi­ća, u re­jo­nu Dra­ga­lje­va, u se­lu Be­zu­ju, na­pa­la i raz­bi­la čet­nič­ki ba­ta­ljon Lju­ba Mi­ni­ća, za­ro­bi­la cje­lo­kup­nu ko­mo­ru. Ono što je bit­no is­ta­ći je­ste da je ova gru­pa par­ti­za­na dej­stvo­va­la pre­ko gla­va voj­ni­ci­ma, jer su ima­li do­ja­vu da to ni­je­su sve čet­nič­ki do­bro­volj­ci već i mo­bi­li­sa­ni se­lja­ci. Taj ba­ta­ljon se vi­še ni­ka­da ni­je ob­no­vio, za­hva­lju­ju­ći pe­to­ri­ci par­ti­za­na: Mi­lu­nu, Vuk­sa­nu, Ra­di­vo­ju, Si­ma­tu Ga­go­vi­ću i Jo­ku Vo­ji­no­vi­ću. Se­o­ske žan­dar­me­rij­ske sta­ni­ce su se pre­da­va­le bez bor­be. U se­lu Be­zu­ju ko­man­dir sta­ni­ce je bio mje­šta­nin Mi­jat Ba­jo­vić, ko­ji je znao za be­zu­jač­ku ile­ga­lu i sve one ko­ji su ih skri­va­li či­ta­vo vri­je­me do do­la­ska NOV-a, ali ih ni­je zlo­sta­vljao ni­ti po­ku­ša­vao da li­kvi­di­ra. Po­seb­no tre­ba is­ta­ći po­ro­di­cu No­va­ka, Ra­du­la i Di­mi­tri­ja Bo­šnja­ka, kao i Kr­sta Ga­go­vi­ća ko­ji su lič­nim an­ga­žo­va­njem spa­si­li ile­gal­nu gru­pu da ne pad­ne u čet­nič­ke ru­ke, jer su ih na vri­je­me po vr­lo lo­šim vre­men­skim uslo­vi­ma, u to­ku no­ći, pre­mje­sti­li sa ot­kri­ve­ne lo­ka­ci­je na no­vu, čet­ni­ci­ma ne­po­zna­tu, i na taj na­čin osu­je­ti­li ak­ci­ju.
(Kraj)